субота, 10. јул 2010.

Prekursori ateroskleroze kod dece i mladih

ZDRAVSTVENO STANJE I FAKTORI RIZIKA ZA KARDIOVASKULARNA OBOLJENJA (KVO) KOD RODITELJA DECE I MLADIH

Više studija pokazuje da se faktori rizika za nastanak tipa 2 dijabetes melitusa (DM) i kardiovaskularna oboljenja (KVO) mogu otkriti još u detinjstvu, a da se se sama oboljenja ne javljaju do odraslog doba. Potrebno je kod populacije dece i adolescenata otkriti postojanje DM i KVO u porodičnoj anamnezi. Dokazano je da kod postojanja ovih oboljenja u prvoj i drugoj liniji srodnika raste rizik za njihov nastanak u odrasloj dobi. Oko 10 % adolescenata od 12 do 19 godine ima nivo ukupnog holesterola veći od 200mg/dl, što je važan faktor rizika za KVO. Povišen krvni pritisak (KP) u detinjstvu i adolescenciji važan je prediktor povećanom KP u odrasloj dobi. U pedijatrijskoj populaciju su gojaznost i smanjena tolerancija na glukozu povećene kod dece i adolescenata. Epidemiološki podaci o porodičnoj "agregaciji" KVO su vrlo jasni. PUŠENjE CIGARETA. Skoro 30 % svih smrti u Americi, čiji je uzrok KVB povezano je sa pušenjem cigareta. HIPERHOLESTEROLEMIJA. Povećani rizik za nastanak KVB, oko 50. godine života koreliše sa povišenim nivoom holesterola u serumu. HIPERTENZIJA. Prosečan krvni pritisak koreliše sa nastankom fibroznih naslaga na krvnim sudovima. GOJAZNOST RODITELjA. Više od 50% odraslih Amerikanaca i Engleza je gojazno i ima povećan rizik za hipertenziju, dislipidemiju, tip 2 dijabetesa, koronarnu bolest, šlog i druge ishemijske bolesti. Potrebno je sprovoditi istraživanje učestalosti pojedinih oboljenja kod roditelja radi procene faktora rizika kod potomaka.
Literatura:

Jolliffe CJ and Janssen I. Vascular Risks and Management of Obesity in Children and Adolescents. Vasc Health Risk Manag. 2006 June; 2(2): 171–187.

Reis EC i saradnici su istraživali prisustvo faktora rizika za kardiovaskularna oboljenja roditelja; dece i mladih. U studiju su uključene porodice sa jednim ili više dece i bar jedan biološki roditelj. Praćeni su faktori rizika za kardiovaskularna oboljenja (KVO): gojaznost, hipertenzija, dislipidemija i metabolički sindrom. Utvrđena je jasna povezanost između prisustva faktora rizika kod dece i roditelja: indeks telesne mase (ITM); obim struka; sistolni krvni pritisak; trigliceridi i ukupan holesterol.


Reis EC, Kip KE, Marroquin OC, Kiesau M, Hipps L, Peters RE, Reis SE. Screening Children to Identify Families at Increased Risk for Cardiovascular Disease. PEDIATRICS 2006; 118 ( 6): pp. e1789-e1797.

Pripremila
Prim. mr sci med dr Bratimirka Jelenković

Deca i mladi sa DM tipa 1

Samokontrola koncentracije glukoze u krvi

Samokontrola nivoa glikemije iz uzorka kapilarne krvi predstavlja revolucionarnu promenu u savremenoj kontroli obolelih od dijabetesa melitusa. Pacijent/roditelji na taj način mogu da prate efikasnost terapije i sve komponente koje su važne za njihov terapijski režim u ostvarenju najboljih vrednosti glikemijske kontrole. Kod većine dece i mladih sa dijabetesom melitusom tipa 1 preporuka je da se 4 x dnevno odredi nivo šećera (pre tri glavna obroka i pre spavanja). Da bi se rizik od noćne hipoglikemije sveo na minimum potrebno je bar 1 x nedeljno odrediti nivo glukoze u periodu od ponoći do 04 h, ili makar 1 x svake druge nedelje, ako su doze insulina odgovarajuće. Kada su vrednsoti HbA1c veće od ciljnih potrebne su češće kontrole vrednosti glikemije, uključujući i određivanje vredonsti glikemije 90-120 minuta nakon obroka.

Učestalost određivanja vrednosti glikemije važan je činilac dobre kontrole glikemije kod dece sa tipom 1 dijabetesa.

Uzroci pogoršanja metaboličke kontrole kod dece i madih sa dijabetesom melitusom tipa 1:

1.povećanje potreba za insulinom

2.progresivni gubitak funkcije "preostalih" β ćelija pankreasa

3. neadekvatno povećanje doze insulina u skladu sa rastom

4. neadekvatno povećanje doze insulina tokom puberteta

5. povećan kalorijski unos

6. oboljenja ili značajan psihološki stres

7.smanjenje fizičke aktivnosti ( može biti "sezonsko")

8. terapija koja dovodi do insulinske rezistencije ( npr. glikokortikoidi)

9."nedavanje" insulina

10.neadekvatno davanje injekcija insulina u odnosu na obroke

11. lipohipertrofija na mestu davanja injekcija insulina

12. neadekvatna tehnika davanja injekcija insulina

13.celijakija

14.hipertiroidizam

15. povećan titar insulinskih antitela


Test na ketone u urinu

Urin se testira rutinski na ketone tokom akutnih oboljenja ili stresa, kada je nivo glukoze u krvi povišen u više merenja ( npr nivo glukoze u krvi u dva uzastopna merenja veći od 300 mg / dl), ili kada je pacijent ne oseća dobro, posebno ako ima osećaj mučnine, bol u stomaku ili povraća.

Literatura: Norris WA and Wolfsdorf JI. Diabetes mellitus. In: Brook CGD, Clayton PE, Rosalind S. Brown RS (eds): Clinical Pediatric Endocrinology, Blackwell Publishing Ltd, Malden, 2005; 436-474.

Crtež 1. Izgled nekoliko stranica u dnevniku samokontrole ( ljubaznošću devojčice obolele od DM tipa 1 )






















































kontroli koncentracija glukoze u krvi dece i mladih sa dijabetesom melitusom tipa 1 više informacija na sajtu Udruženja za borbu protiv šećerne bolesti Zaječar:

http://www.diabetes.rs/

Dragan Zdravković, Tatjana Milenković, Ljiljana Plavšić, Slađana Živanović. Osnovni principi terapije insulinom kod dece i mladih sa dijabetesom melitusom tipa 1 - Vodič za decu i roditelje -Drugo prošireno izdanje. Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije
„Dr Vukan Čupić”, Beograd. Sponzorisano od Novo Nordisk A/S Predstavništvo Beograd i ADOC, Beograd, Beograd, 2006:6-9.

Pripremila
Prim. mr sci med dr Bratimirka Jelenković